ISPOVEST – Izađem ja tako prije neko veče u grad, a baš osjetim neku ekstremnu napaljenost..

Izađem ja tako prije neko veče u grad, a baš osjetim neku ekstremnu napaljenost, hodam i mjerkam koga bih mogla da iskoristim za noć. Vidim zgodan dečko, gleda. Namignem mu, on krene za mnom. Odvezem ga u usamljeni dio grada i onako divlje obavimo šta smo

imali. Razmjenimo broj telefona, što se mene ticalo više reda radi, bez ikakve namjere da se ikad više vidimo. Eto ti njega zove kroz dva dana, oće da me vodi na večeru da pričamo o nama. Krenem na finjaka da mu objasnim da “mi” ne postojimo, on uporan:”Pa kako mogu,

zar mi ono u kolima ništa nije značilo, on ima emocije, ja mu dugujem”. Ja na kraju njemu:”Brate, jel treba da ti plaćam alimentaciju, jesi ostao trudan? Šta?” Nikad mi se više nije javio Nadam se da se nećemo sretati.

Add a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *